Superliga u fudbalu: Klubovi i potencijalni učesnici

I pre nego što je Evropski sud pravde omogućio klubovima da formiraju takmičenja koja nisu pod okriljem UEFA i FIFA, mnogi su se pitali ko će činiti Superligu. Evo šta dosad znamo kada su u pitanju klubovi i potencijalni učesnici Superlige Evrope u fudbalu.

sadržaja

1 Superliga: Osnivači i glavni klubovi
2 Prvi članovi Superlige u fudbalu
3 Potencijalni učesnici Evropske Superlige (ESL)
4 Superliga i srpski klubovi?
5 Pitanja i odgovori

Superliga: Osnivači i glavni klubovi

Kako je ranije najavljeno iz kompanije A22, koja zastupa Superligu i njene osnivače, ovo bi takmičenje trebalo da ima ukupno tri ranga. “Liga zvezda”, “Zlatna liga” i “Plava liga” međusobno bi se nadopunjavali. Oni posebno žele da istaknu da ovo takmičenje nije zatvoreno za prvenstva širom Evrope.

Real Madrid i Barselona su još od osnivanja ESL 2021. godine glasni zagovornici promene sistema. Na čelu Real Madrida nalazi se Florentino Perez, dok je njegov kolega iz ponosa Katalonije Đoan Laporta lako s njim našao zajednički jezik.

I Barselona i Real Madrid tvrde da bi ovo takmičenje moglo da donese milione, ako ne i milijarde učesnicima.

Ipak, nakon presude Evropskog suda pravde, veliki broj klubova javno se odrekao pristupanja Evropskoj Superligi. Među njima su bili i neki za koje se pretpostavljalo da bi mogli da budu učesnici Superlige.

Prvi članovi Superlige u fudbalu

Evropska Superliga u fudbalu predstavljena je 2021. godine. Ovih 12 klubova bili su njeni osnivači:

Real Madrid (Španija)
Barselona (Španija)
Atletiko Madrid (Španija)
Liverpul (Engleska)
Mančester junajted (Engleska)
Mančester siti (Engleska)
Arsenal (Engleska)
Čelsi (Engleska)
Totenhem (Engleska)
Juventus (Italija)
Inter (Italija)
AC Milan (Italija)

Potencijalni učesnici Evropske Superlige (ESL)

Iako niko sem Real Madrida i Barselone nije potvrdio da je zainteresovan za učešće u Superligi, spekuliše se da je broj potencijalnih timova mnogo veći.

Mediji su u poslednje vreme spekulisali koji bi evropski klubovi mogli da budu pozvani u ESL.

Naravno, među njima su oni najtrofejniji i najpopularniji, kao što su Mančester junajted, Liverpul, Juventus, Pari Sen Žermen ili Bajern.

Oni su saopštili da će ostati verni UEFA, koja ima tri evropska takmičenja za klubove: Ligu šampiona, Ligu Evrope i Ligu konferencije.

Superliga i srpski klubovi?

Ipak, vrata bi bila otvorena i, kako su pisali mediji, za trofejne klubove koji nisu u evropskom vrhu.

Upravo to bi moglo da bude najzanimljivije ljubiteljima fudbala u Srbiji. Jedan od klubova koji se često pominju kada se govori o tome kako će izgledati Superliga u fudbalu jeste i Crvena zvezda. Beogradski crveno-beli, prvaci Evrope 1991. godine, ove sezone učestvovali su u Ligi šampiona i takmičenje završili u grupi.

Ipak, čini se da priča Crvena zvezda – Superliga nije toliko izvesna. Zvezdan Terzić, generalni direktor Crvene zvezde, nekoliko puta je naglasio da će klub sa stadiona “Rajko Mitić” poštovati sve odluke Evropske fudbalske asocijacije.

Da li je time stvarno stavljena tačka na ESL u Srbiji?