Vest da je Evropski sud pravde svojom presudom protiv UEFA i FIFA dao “zeleno svetlo” da se formira Evropska Superliga (ESL) uzdrmala je fudbalsku planetu. U ovom tekstu saznaćete šta je to Superliga: format, pravila i ideja iza novog takmičenja.
sadržaja
Superliga Evrope: Šta treba da znate
Evropski sud pravde saopštio je da su FIFA i UEFA nezakonito blokirali, odnosno onemogućili formiranje ESL u proleće 2021. Podsetimo, tada su najveći svetski klubovi, predvođeni Real Madridom i Barselonom, potpisali ugovor o formiranju novog, “zatvorenog” takmičenja.
Nakon reakcije UEFA, ali i vlada poput Velike Britanije i Francuske, te protesta brojnih navijača, Evropska Superliga je ostala bez podrške klubova kao što su Mančester junajted, Liverpul i Arsenal. Uskoro su im se pridružili i ostali, ali Real Madrid i Barselona nisu odustajali.
Oni su sada dobili novu šansu za formiranje Superlige, budući da ne postoji više nikakva zakonska prepreka da se napravi novo fudbalsko klupsko takmičenje u Evropi.
Da li UEFA preti rascep i kako bi Superliga uopšte izgledala?
Ko je za Superligu, a ko je protiv
Od početka se zna da su Real Madrid, koji predstavlja Florentino Perez, kao i Barselona predsednika Đoana Laporte, odlučni u nameri da istraju.
Odluku Evropskog suda odmah je komentarisao i Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA. Slovenac je rekao da neće sprečavati potencijalne superligaše da naprave novo takmičenje.
“Ne znam da li da budemo šokirani ili dobro zabavljeni. Prema ovoj ideji, tzv. Superliga Evrope biće još zatvorenija od one koju su najavljivali 2021. godine”, kazao je Čeferin.
Ubrzo su stigle i zvanične reakcije još nekih klubova. Mančester junajted, Bajern Minhen, ali i treći španski velikan, Atletiko Madrid, naveli su da neće biti deo novog takmičenja.
Uskoro su se oglasili i Pari Sen Žermen, Borusija Dortmund, Bajer Leverkuzen, Seltik, ali i aktuelni evropski šampion Mančester siti. Svi su oni rekli da neće biti deo novog takmičenja i da ostaju verni dosadašnjem sistemu takmičenja.
Podsetimo i da će sama Liga šampiona od naredne sezone imati novi format, koji će umnogome nalikovati nečemu što predlaže Evropska Superliga.
Fudbalska Superliga: Sistem i format takmičenja
Novi sistem takmičenja Superlige u fudbalu već je predstavljen. Naravno, posredi je samo nacrt, za koji je zadužena kompanija A22.
Prema ovom nacrtu, niko ne bi imao zagarantovano mesto u Superligi, a najbogatiji fudbalski klubovi u Evropi bili bi podeljeni u tri različite lige.
- Star (Liga zvezda) – 16 klubova
- Gold (Zlatna liga) – 16 klubova
- Blue (Plava liga) – 32 kluba
- Ukupno bi, dakle, Superliga imala 64 kluba, raspoređena u tri kvalitativne divizije između kojih bi postojala promocija i ispadanje.
U nastavku pogledajmo kako bi izgledale sve ove lige ponaosob.
“Star” liga
Liga zvezda okupljala bi 16 klubova podeljenih u dve grupe od po osam timova. Dva poslednjeplasirana tima ispadaju u niži rang takmičenja, odnosno u Zlatnu ligu.
“Gold” liga
I Zlatna liga bi imala 16 timova, a svako od njih bi odigrao po 14 utakmica, kod kuće i na strani. Dva najbolja plasirala bi se u Ligu zvezda, dok bi par najgorih ispao u najniži rang Superlige.
“Blue” liga
Plava liga Superlige je ona u kojoj bi se mesto zasluživalo putem nacionalnih šampionata. Imala bi 32 kluba, raspoređenih u četiri grupe po 8 klubova – nešto slično sistemu koji sda ima Liga šampiona.
Dva tima imala bi prolaz u Zlatnu ligu, dok bi 16 ostajalo bez “licence” za narednu sezonu.
Nagradni fond Superlige
Sem ogromnih nagrada koje su predviđene za svaku pobedu, odnosno za osvajanje takmičenja, Superliga će imati i takozvani fond solidarnosti. On će iznositi čak 400 miliona evra, i raspoređivaće se svakom učesniku, kao i potencijalnim učesnicima.
Superliga bi u perspektivi trebalo da ima i novu platformu za direktne prenose. Prema najavama koje dolaze iz kompanije A22, pitanje ko će prenositi Superligu biće jasno objašnjeno, a svi direktni televizijski prenosi biće potpuno besplatni.
